„Bilo je ono što zovu gluvo doba noći, kad je Maud zaplivao po površini. Jesmo li mi bezbedni gore u brdu? Aždaje ne mogu da se penju iz strmine i da se ona verovatno nekud drugde uputila! Ipak uzmem Zmijav u ruku, za slučaj da mi se u mraku ukaže golema glava nemani. Mesečine nije bilo pa se ništa nije videlo, a sići dole bilo je ravno samoubistvu. U mrklom mraku mi ne vidimo ništa, a aždaje vide kao po danu!
Zlatna svetlost kojom je postolje sijalo odjedared učini da žbun povuče svoje preteće bodljikave grane i ono nam se, kao neko živo biće, skloni s puta i sakri se iza postolja. Otvor u postolju sad beše lepo osvetljen i oči nam zacakliše kad ugledasmo Zmajat. Kakvog li prizora! Nešto što se vidi jednom u 10.000 godina!"
Napomena: SLUŠATI PREKO SLUŠALICA!
Za najnovije informacije u vezi sa radio dramskim serijalom „Kosingas“ posetite našu Fejsbuk stranicu „Kosingas – RTV“.